Ljubav prema muzici mu teče kroz vene, a gitara mu je desna ruka. Svima je poznat Davor Jovanović iz takmičenja "Prvi glas Srbije", sa svojim iskrenim veseljem i šarmantnim osmehom. Osvojio je publiku ali i žiri svojim talentom. Za naš portal otkriva  kako je u sebi pronašao ljubav prema muzici, odakle crpi svoju inspiraciju kao i  bogata  iskustva u svom izvođenju.

Mislim da svi znaju tvoj put i epizodu „Prvog glasa Srbije", ali kaži nam kad si otkrio ljubav prema muzici?

Ma ja sam još kao dete bio okrenut  muzici jer dolazim iz muzičke familije gde je muzika bila neizostavni deo svakodnevice i dok su svi moji vršnjaci trčali za loptom, ja sam kao mali trčao kod tate na svirku ili probu samo da bih slušao muziku, tako da sam od malena znao šta ću biti kad porastem. Muzika je moja prva ljubav, a laskavom titulom "Prvi glas Srbije" sam samo dobio priznanje da je to što radim zaista dobro, a pevao sam srcem i zbog toga me je publika nagradila pobedom.

Pevaš i na venčanjima, uz svoj fenomenalni Ansambl Davora Jovanovića, kako ste se odlučili i kada ste se formirali i zašto baš venčanja?

Na Božić 2018. sam objavio svoj prvi autorski album novogradske muzike "Kafanče", gde su muzički aranžmani vrlo raskošni i kompleksni, pa je tako "Ansambl Davora Jovanovića", koji inače broji 12 članova, prvenstveno formiran za moje solističke koncerte kojima ću se posvetiti u 2019. godini, a tržište je pokazalo da je Ansambl vrlo zanimljiv nekome ko to zna da ceni i uživa u zvucima prirodnih instrumenata, sladokuscima i ljubiteljima pre svega gradske narodne muzike, a zatim i domaćih šlagera i starogradske muzike. Pored Ansambla, već par godina unazad venčanja radim uspešno uz pratnju grupe "Koncertmajstori" sa kojima imam jako veliki opus repertoara i pokrivamo širi spektar žanrova jer pored mene pevaju pevačica Marina i klavijaturista Igor i zbog toga je nastup sa njima zanimljiviji urbanijim mladencima, koji ne preferiraju turbofolk muziku, a opet mogu da čuju i taj novi "Balkan pop" kako ga ja nazivam, žanr u koji spadaju trenutno akutuelne pesme koje nisu pop, a "mirišu" na narodnjake. Moram da napomenem i moj "Davor Jovanović akustik" sastav sa kojim imam sjajan uspeh u gradu jer je lako adaptivan različitim namenama i događajima. Tu sviramo nas trojica, harmoniku, kontrabas i gitaru, a na programu su obrade popularnih stranih pesama u jazzy, lounge aranžmanima, a takođe sviramo i našu domaću muziku u svom maniru, te se publika svaki put iznova oduševljava, a radili smo zaista različite formate korporativnih proslava, privatne proslave, pa čak i manja venčanja u nekim lepim gradskim restoranima, vinarijama van grada, luksuznim hotelima, vilama i privatnim splavovima. Prednost ovog sastava je to što nema bubanj, pa zbog toga sama svirka nije bučna već prijatna i pitka, a opet ozvučena.

Mora da je jako lep osećaj kada se venčanje završi i vidiš rezultate svog rada na osmesima zadovoljnih mladenaca. Koje venčanje ćeš i sam dugo pamtiti?

Jeste, moram priznati. Najlepši je osećaj kada se nakon venčanja ili medenog meseca jave mladenci puni utisaka, što od svojih prijatelja i familije sa nekim anegdotama vezano za venčanje koje su zbog dobrog provoda propustili, pa mi prepričavaju sa ushićenjem koliko im je samo bilo lepo i koliko smo mi bili divni i učinili da njihovo venčanje postane otmeno i onako...svetski. Neretko mi se dešavalo da mladenci odmah nakon venčanja izdvoje i više od dogovorenog honorara kako bi nas počastili i time dodatno izrazili zahvalnost i zadovoljstvo. Mnogo je bitna muzika na venčanju, ja to svima kažem. Možete štedeti i na dekoraciji i specijalnim efektima, al' na muzici stvarno ne treba štedeti.

Romantik si u duši, koji je za tebe najromantičniji film svih vremena?

Hahaha pa jedan od filmova koji ja mogu iznova sa uživanjem da gledam je film "August Rush". Priča o jednom paru mladih muzičara, koji je slučajno napravio "vunder-kid"-a, muzičkog genija koji je sva svoja osećanja pretočio u muziku. Sjajna glumačka postava i zaista dobra, realna gradska priča koja se dešava u NY  i na tako dobar način se opisuje strast koja pokreće sve nas muzičare. Pogledajte.

Šta je za tebe ljubav? Gde pronalaziš inspiraciju za istu?

U suštini, inspiraciju ne pronalazim uvek u jednoj stvari. Nekada je dovoljna reč, nekada je dovoljna fraza, nekad film, a nekad samo nečiji pogled...pogled u koji mogu da se udubim i ispričam neku priču inspirisan tim trenutkom. Čudne su to stvari, jer nekad kao da sam zaista u tuđim cipelama. Tako sam recimo, svoju pesmu “Romansa” napisao ispirisan jednim od prethodnih letovanja na kojem sam bio na jednoj egzotičnoj destinaciji i ispričao neku zamišljenu priču o zabranjenoj ljubavi. Poslušajte o čemu se radi…a ljubav, "ljubav je svuda" što bi rekla moja drugarica i koleginica Mirna Radulović sa kojom imam inače duet - ljubav je "Slatka obmana", pa neka bude da moj odgovor leži u tom stihu.

Imaš li savet za ljude koji bi želeli da započnu karijeru u muzici?

Muzika je zapravo mnogo više od onoga što ljudi misle da jeste i na žalost misle da svako može njome da se bavi. Za stvaranje muzike je pre svega potrebno da se radi čistog srca, iz ljubavi. U svakom drugom slučaju je kratkoročno i površno. Suva interpretacija je nešto drugo. Nešto u čemu može da se oproba svaki sluhista i zaljubljenik u muziku. Za profesionalnu karijeru je potrebno imati ispravan pristup poslu, posvećenost, požrtvovanost i najvažnije je imati ispravan stav i držati se etike pri radu koja ispravno postavlja sisteme vrednosti, a pre svega treba imati poštovanja prema svom daru i jako je bitno usmeravanje istog. Dakle, ja kao urbani pevač fine novogradske muzike sa manirima jednog mladog gospodina, bez ikakvog omalovažavanja ičije tradicije i kulture, ne mogu nikako da izvodim recimo kraiške pesme i da hoću. To jednostavno ne osećam i stilski se ne uklapam u taj manir pevanja i moja interpetacija je potpuno neuverljiva i to ljudi zaista prepoznaju (verujte, probao sam na Jahorini). Isto tako važi i u obrnutoj situaciji, tako da jedino što ja mogu da kažem na ovu temu je da svako treba da peva ono što je blisko njegovom mentalitetu, obrazovanju, srcu i emocijama. Ako je to turbo folk muzika - ok, ako je to opera opet - ok, samo budite autentični u tome, iskreni, i prema sebi i prema drugima i budite u tome najbolji što možete da budete.

Reči koje opisuju tvoj svet? Do 3 reči

Hedonizam, Muzika, Humanost.

Pesma koja te asocira na venčanje ili prvi ples?

Nakon toliko vremena i stilskih žanrova koje pevam, to je definitivno pesma "Osam tamburaša". Ona nosi jednu tako jaku poruku, divne slike i emocije, stihovi iza kojih se krije jedna topla ljudska priča para koji se "uzeo" baš tu gde su se i upoznali i samo žele da im vreme stane, da bi njihova ljubav trajala večno. Ako to nije romantično, ja onda ne znam šta je. Sve ove pesme koje su u trendu su toliko plitke, pa kako dođu tako i prođu i brzo padnu u zaborav. Najgore mi je kad mi traže neki potencijalni mladenci da im ja preporučim neku pesmu, pa pomislim, ljudi, pa to je toliko intimna stvar, kako bih ja mogao da znam uz koju ste se vi pesmu prvi put poljubi, uhvatili za ruku ili izjavili ljubav. Meni je najlepše na venčanjima kada mladenci odaberu pesmu koja ih vezuje za neki događaj i kada je ne pevaju, jer je toliko dobro znaju, nego su istinski posvećeni jedno drugom u tom trenutku i vidiš koliko se samo vole. Tako nam je jednom došao u goste Sergej Ćetković da otpeva pesmu za Prvi ples, a mladenci, onako hipnotisani od ljubavi i suza radosnica, nisu ni videli nikog osim jedno drugog, pa tako nisu videli ni da im zapravo Sergej u tom trenutku izvodi pesmu uživo u originalu. To je bio njegov poklon njima, ljudima koje uopšte ne poznaje, a poklonio im to zato što vole njegovu muziku. Da im ja nisam skrenuo pažnju da je Sergej tu, tačno bi pesma prošla, a oni bi se i dalje gledali i maštali da plešu na tom nekom oblaku. 

Tvoj omiljeni moto?

"Ništa nije slučajno." I zaista je tako, kako zračiš - tako i privlačiš. A opet, kad se nešto neželjeno desi, pomislim "Ko zna zašto je to dobro." i gledam da izvučem neku pouku iz toga ako mogu.

Za kakve mladence je Davor Jovanović? Slobodoumne ili pak one tradicionalnije?

Moji klijenti su mahom akademski građani. Ljudi koji su pre svega vaspitani, iz čestite kuće sa dobro postavljenim vrednostima. Ljudi širokog srca i širokih shvatanja koji pre sve poštuju jedno drugo, a zatim i njihove roditelje. Samim tim i tradiciju i vreme u kome živimo, tako da odabirom mene kao pevača na njihovom venčanju znaju da zadovoljavaju potrebe svih zvanica, a njihovo venčanje će biti baš onako kako su oni zamislili. Sviraće im profesionalci, gospoda muzičari. To nisu moje reči, to su konstatovali ljudi kojima smo do sada svirali, a poštovanje je obostrano.

Kako nalaziš balans izmedju tradicije, zabave i savremenosti u svojim izvođenjima?

Svi moji nastupi su zasnovani na tradicionalnom načinu zabave, da se razumemo. Dakle nema usiljene energije i prekomprimovanog zvuka kojom se stvara lažna "dobra atmosfera". Ja nastojim da na nastupima imam što savršeniji zvuk i sarađujem sa pouzdanim saradnicima, da ja i moji muzičari budemo uvek pristojno obučeni i profesionalni i da pevam u atmosferi u kojoj se oseća ljubav i onda celokupni utisak ostane jako dobar. To ostvarujem tako što uspevam da i publiku uključim u zabavu i napravim interakciju sa njima, pa napravimo druženje gde smo svi jednaki i raspevani i tu je onaj dobri stari način zabave…nista nije "fejk", ne bavimo se "energijom", kako to drugi ljudi iz posla danas vole da kažu pri kreiranju svojih ponuda. Nismo mi energetičari, već muzičari koji šire dobre vibracije preko svojih instrumenata i to ljudi zaista prepoznaju i istinski uživaju u dobroj, zdravoj atmosferi i pevaju sa nama u glas jer bude tu pesama za svačiji ukus.

Imaš li savet za naše mladence?

Moj savet bi bio taj da ne rade ništa protiv sebe. Njihovo venčanje predstavlja krunisanje njihove ljubavi i treba da znaju da svi svedoci na taj dan dolaze isključivo zbog njih i tu su da veličaju njihovu ljubav i sve treba da bude podređeno njima. Dakle, prvo zadovoljite svoj ukus i želje, jer će svi ti ljudi nakon vašeg venčanja otići kući i pre ili kasnije zaboraviće, a to je vaša uspomena, vaš dan, vaš prvi zajednički projekat kojim ostvarujete zajednički san. Pa ima li šta lepše od toga? Ne pristajte na kompromise i budite slobodni. Maštajte o tematskom venčanju u skrivenom kutku grada, izlazite iz klišea i ne ulazite u tesne cipele u sred leta, bolje su Starke. I da, vrlo bitna stvar, bar za mene. Nedelja je dan za venčanja, a i nedeljom je nekako svečanije.