Klasično, elegantno, dokumentarno, emotivno, storytelling. Ovako bismo mogli opisati wedding stil Ivana Aleksića. Iza svog objektiva beleži momente koji su poput stvaranja filma. Kako kaže, za dobru fotografiju potrebno je pronaći pravi trenutak. A potom i sve ostalo. Otkrijte koji su to momenti iz svog wedding ugla, koje Ivan deli samo za naš portal. 

Čime ste se vodili kada ste uplovili u ovu karijeru? 

2013. godine sam bio u New York-u kod kume koja se tamo bavi family fotografijom. S’obzirom da me je fotografija uvek zanimala, zainteresovao sam se za njen profesionalni aparat i opremu i – to je bilo to. Priznajem da me je ona ohrabrila da počnem da fotografišem i profesionalno pristupim svakom segmentu ovog posla. U početku sam prvenstveno radio portrete i porodična fotografisanja, a onda je stigla ponuda za prvo venčanje koje sam doživeo kao nešto zaista posebno. Venčanje je trenutak, nema reprize. Uz konstantno učenje od iskusnijih kolega i svetskih majstora fotografije kao i internet edukaciju, započeo sam svoj stil koji se trudim da postane prepoznatljiv. 

Šta vas je to privuklo ka fotografiji venčanja? 

Moji najraniji uticaji bili su zapravo filmovi i režiseri koji su ih stvarali. Gledanje filmova i tv serija je za mene bilo i danas jeste veoma inspirativno. Pažljivo posmatram kostime, osvetljenje i pozadinske ideje kada gledam neki filim ili seriju. To je ono „nešto“ što daje dušu priči i bez čega vizuelni i emotivni doživljaj ne bi bio potpun. To mi je vrlo važno i na fotografijama venčanja: da mladenci budu deo trenutka, scene, da prikažu više od prostog portreta.

Kako biste opisali svoj stil u 5 reči? 

Klasično, elegantno, dokumentarno, emotivno, storytelling.

Fotografisanje je za mene stvaranje priče. Beleženje momenata, poput stvaranja filma. Trudim se da moj objektiv beleži emocije, ne samo kadrove i da par, kada za par godina da uzme foto albumu ruke, osetiti emociju i vrati sve uspomene na taj dan, seti se ko je šta radio, rekao, ko se čemu radovao... Da kutija fotografija s venčanja bude priča kojoj će se radovati i uvek rado vraćati.

Na koji način se wedding fotografija razlikuje od family fotografije? 

Moj pristup family fotografiji je veoma sličan wedding kreiranju priče, sa jednom bitnom razlikom. Naime, pri stvaranju family fotografije, preferiram prirodne portrete dece ili cele porodice. Dečiju lepotu shvatam kao savršenu i zato želim da je beležim objektivom baš takvu kakva jeste. Porodično fotografisanje je uvek prepuno emocija koje su vodilja cele sesije i trudim se da ih sve uhvatim i složim u priču. Verovatno je to razlog zašto lako gradim odnos sa porodicom koju fotografišem, jer ne remetim ponašanje dece, ne postavljam stroga pravila i scene. Prepustim trenutku da nas vodi i takve fotografije su uvek, dokazano najbolje. 

Koji savet imate za parove koji se prvi put nađu ispred vašeg objektiva? 

Da se opuste i da budu spontani, da se ne stide pokazati emocije. Kada nema mnogo vremena i kada mladenci nisu vešti poziranju, tada pribegavam dokumentarnom stilu. To se često pokaže kao dobar pristup, jer mladenci prilikom odabira fotografija, takve fotografije obavezno zadrže u albumu. 

Od velike važnosti je i prvi razgovor, prilikom kojeg mi budući mladenci kažu šta su primetili na mojim fotografijama: ,, videla sam vaš snimak prvog plesa“, “divna je fotografija mlade sa bakom“, „na vašem blogu ima jedna fotografija gde su burme u gnezdu koje simbolizuje porodicu“ – na osnovu kojeg vidim šta je paru zanimljivo, na šta stavlja akcenat i na šta ja treba da obratim više pažnje.

Na koji način razbijate tremu i pomažete im da se opuste? 

Koristim uvek razgovor kao najbolji način. Odgovorim na sva postavljena pitanja i kroz priču se trudim da zadobijem njihovo poverenje koje je jako važno. Kada mladenci osete da mogu sve da me pitaju, predlože, daju sugestiju, onda je to dobar znak da treme više nema i da se dobro razumemo.

Koliko su tehničke stvari poput svetla, uglova, položaja, boja i senki od presudnog uticaja za dobro fotografisanje venčanja? 

Dobre lokacije, svetlo, kompozicija, likovi, karakteri, delovi ceremonije... sve je to važno i neizostavno pri kreiranju priče. Tim pre jer postoje velika očekivanja od strane mladenaca, ali i ostalih koji prisustvuju venčanju.

Ono sto je najvažnije kod dobre  fotografije je da prvo pronađite trenutak - story. Kada to imate, onda možete da podešavate svetlost, kompoziciju i sve ostalo. Možete imati najboje osvetljenu sliku, ali ako nema duše, nema priče, nećete izazvati emociju niti zadržati pažnju onoga ko gleda fotografiju.

Šta je to, po vašem mišljenju, budućim mladencima najbitnije kada dođu na razgovor? 

Da veruju svom instinktu i odaberu stil koji odgovara njihovom venčanju. Kada se odluče za ono što im se sviđa, da se prepuste fotografu da to sve zabeleži svojim objektivom i biće zadovoljni krajnjim rezultatom.

Koji su trendovi za predstojeću sezonu u svetu fotografije venčanja? 

Mislim da je prošlo vreme tradicionalne svadbene fotografije. Reportaža je takođe poznata kao dokumentarna wedding fotografija i veoma je popularna, jer je to stil koji je opušten i neformalan. Bitno je uhvatiti sitne detalje, emocije na licima, lepe trenutke i neprocenjive reakcije.

Šta je to po čemu se vaš rad izdvaja od ostalih? 

Svaki fotograf je drugačiji i svaki klijent je drugačiji. Ne želi svaki klijent ono što nudim. Trudim se da budem poseban i drugačiji na svoj način. Ok je biti inspirisan drugim fotografima, ali ono što oduševi klijente jeste upravo lični pečat. Način na koji fotografišem i editujem fotografije odgovara mom senzibilitetu, a klijenti to vide, osećaju i žele na svom venčanju. Takođe, dobijam komentare da sam pristupačan, da brinem o željama mladenaca i da razumem njihova očekivanja.