Mladin veo je danas njen glavni modni dodatak. Međutim, oduvek je predstavljao najtradicionalniji simbol svakog venčanja. On daje posebnu čar svakoj mladi i odražava njenu ulogu tokom tog velikog dana. Postoje najrazličitije tradicije i razlozi zašto mlada nosi ovaj modni asesoar.

U srednjem veku svadbeni veo smatrao se simbolom čistoće, čednosti i skromnosti. Rimljanke su skroz suprotno nosile veo crvene boje, a Grkinje žuti. Tradicije svadbenog vela možemo pratiti unatrag nekoliko vekova, a priča o njegovom poreklu ima zaista mnogo.

U starom Rimu se verovalo da mlade privlače zle duhove i prekrivale su se velom kako bi se zaštitile. Neke tradicije kažu da je nevesta nosila veo do samog završetka venčanja ( kod nekih ugovorenih brakova mladoženja je mogao da je vidi tek nakon obreda venćanja).

Neke druge priče povezane su sa običajem otimanja mlade. 

Takođe, u mnogim religijama veo je znak poniznosti i poštovanja božanstva tokom religijske ceremonije. U Viktorijanskom dobu veo je postao statusni simbol. Težina, dužina i kvalitet vela označavale su mladin status.

Naravno, mlade iz kraljevskih porodica imale su najduže velove i venčanice. Veo se koristio i kako bi zamutio vid nevesti. Zato ju je do oltara morao pratiti otac ili neko drugi kako bi je “prepustili” budućem suprugu, jer inače sama verovatno ne bi uspela prehodati taj put bez zapinjanja ili zabijanja u nešto. Naravno, prema sujevjerju, koje je poznato i danas, smatra se da će loša sreća pratiti zaljubljeni par ako mladoženja vidi mladu pre venčanja.

Bez obzira na različita verovanja, danas veo ima samo estetsku funkciju, a hoćete li ga nositi ili ne i kakav će on biti - izbor je na vama.