Šumadijo, Šumadijo... Ko bi tebe ostavio?

U centralnom delu Srbije, prostire se Šumadija, predeo odakle mnogi vode poreklo i kome se mnogi rado vraćaju. Tamo se peva, pije, vrti prase na ražnju i mnogi bi rekli - pravi najbolja rakija, Šljivovica.

Upravo zato ne treba da nas čudi što se kaže da nigde nema takvih svadbi, kao onih u Šumadiji.

Proševina

Prisustvovanje jednom ovakvom veselju, definitivno bi bilo iskustvo koje se pamti celog života. Puno veselih ljudi na jednom mestu i pregršt tradicionalnih običaja koji se vezuju za svadbe, ovde su prisutni.

Krenimo redom... Dvoje mladih se upozna, zaljubi i reši da stane na ludi kamen i izgovori to sudbonosno DA... E, tek tada kreće zabava! 

Pošto budući mladoženja zaprosi svoju devojku i ona pristane, tradicija nalaže da se njihove dve porodice upoznaju. Taj događaj se zove PROŠEVINA.

Kada budući prijatelji dođu u njihovu kuću, mladini roditelji ih čekaju na vratima svoga doma sa pogačom, koju zatim svi zajedno okreću i lome. Pošto su je polomili, red je i da istu probaju... Na ovaj način će, veruje se, da obezbede plodan brak pun izobilja njihovoj deci, odnosno budućim mladencima.

Nakon upoznavanja, u mnogim mestima u Šumadijskom okrugu, mladina porodica pravi proslavu veridbe, proševinu, koja se naziva DEVOJAČKA SVADBA. To veselje finansijski pokriva isključivo mladina porodica u čast toga što im se udaje ćerka.

Devojačka svadba, u mnogome podseća na pravu svadbu. Buduća mlada oblači svečanu haljinu i dobija puno darova, obično zlatan nakit, od svoje, ali i od porodice njenog budućeg muža. Muzika svira do kasno u noć i svi se vesele u glas.

Venčanje

Došao je i taj dan... Dan venčanja.

Od ranih jutarnjih sati u domaćinstvima porodica koje su glavni akteri tog dana, sve je užurbano. Tako kod mladoženje u dvorištu, ali i kod mlade, možemo videti beli šator, u kome je već postavljen dugački sto, sa raznoraznim kulinarskim đakonijama. Pored obilja hrane, tu su i nezaobilazni ''žuti sok'' i ''crni sok'', kao i domaća rakija, koja se pekla specijalno za tu priliku. Sve mora da bude uređeno savršeno i da teče po planu, kako se domaćini ne bi obrukali.

Skup svatova uz muziku i kod jednih i kod drugih kreće ujutru, već u prepodnevnim satima. Mladoženja tada, prema običaju čeka ''glavnog brata'' i ''pomoćnog brata'' u svojoj sobi da dođu po njega. ''Glavni'' brat, dever, će kasnije sedeti za mladenačkim stolom i imati glavnu ulogu pri ''kupovini'' mlade.

Kada mladoženja izađe u dvorište sa braćom, tada za mnoge koji ranije nisu prisustvovali ovakvom događaju, počinje šok. Mladoženjini prijatelji, uglavnom muški, mada se nađe ponekad i neka devojka, uzimaju raznorazno oružje u ruke i pucaju u vazduh. Kako su neki opisivali: ''Toliko smo pušaka i municije poneli, da nismo znali da li smo pošli u rat ili na venčanje.''.

Ovaj čin, pucanje u vazduh, označava to da je mladoženja izašao iz kuće, poslednji put kao momak.

Nakon što se svi zajedno provesele u dvorištu, svatovi kreću po mladu.

Mladini roditelji, tada, stoje na kapiji svog dvorišta i očekuju ih. Mladoženja, pošto je pozdravio budućeg tasta i taštu, mora da plati ulazak u njihov dom. Ali... Ubrzo nakon toga, on će morati ponovo da se lati svog novčanika.

U kući, ispred mladine sobe, čekaju ga njena braća, koji imaju zadatak da je što bolje ''prodaju'' mladoženji. Tada slede ''ozbiljni pregovori'' između dve strane. Nakon uspešnog dogovora na obostrano zadovoljstvo, mladoženja može da uđe u sobu i da po prvi put vidi svoju buduću suprugu.

Tada mlada i mladoženja, zajedno sa ZAKONICIMA (kum, starojko, dever, prijatelji, vojvoda i vojvodinica), odlaze na doručak u prostoriju u kojoj se slavi slava.

Pošto doručkuju, oni izlaze u dvorište. Tada mladina udata drugarica ili rođaka prodaje kapu VOJVODINICI (mladoženjinoj sestri), koju će kasnije njen momak VOJVODA nositi tokom cele svadbe i biće zadužen za dizanje celokupne atmosfere.

U isto vreme, druga mladina drugarica, takođe udata, vojvodi prodaje ukrašenog petla, dok treća prodaje okićeni barjak.

Cela ova priča može da bude dodatno zabavnija ukoliko mladoženjina ''ekipa'', sve ove darove ukrade, uključujući i mladu. Uspešnost ove nestašne misije zavisi od njihove organizacije, ali i od toga koliko mladina strana dobro sakrije iste.

Nakon što se ispoštuju ovi običaji, odlazi se u crkvu.

Pošto se završi ceremonija, mladenci i svatovi odlaze nazad u mladoženjinu kuću. Kada stignu mlada uzima sito u ruke i baca ga na krov kuće. Smatra se da će ako se sito zadrži na krovu i mlada ostati u kući.

Nakon što baci sito, mlada u naručje uzima NAKONČE (muško dete) i podiže ga tri puta u vis iznad glave i na kraju ga poljubi. Veruje se da će na ovaj način ona osigurati muškog naslednika.

Mlada zatim služi svog novopečenog supruga slatkim od šljiva i jagoda, kako bi im brak bio sladak, a mladoženja je nakon toga prenosi preko praga. Tada on, po prvi put ulazi u svoju kuću kao oženjen čovek, a ne momak.

Ranije se verovalo da duše umrlih predaka ostaju u kućama kako bi pazili ukućane i da one upravo ''žive'' na kućnom pragu. Zato se vodilo računa da mlada ne zgazi na njega pri ulasku u svoj nov dom, kako zapravo ne bi nagazila na duše predaka. Verovalo se da su njene stope još uvek njima nepoznate. Upravo zato, mladoženja je morao da je prenese preko istog, kako bi izbegli njihov bes i ljutnju.

Sada, pošto je sve završeno,  veselje može da počne!

Svatovi odlaze, zajedno sa mladencima u restoran gde se uz dobro poznate hitove ''Danas majko ženiš svoga sina'' i ''Bog na nebu, na zemlji je kum'' provode do jutra.

Ali... Uvek postoji ono ali....

Tu nije kraj!

U većini mesta u Šumadijskom okrugu domaćini okupljaju svatove i sutra, na drugom danu svadbe. Neki čak slave i tri dana... Nešto poput scena iz Ivkove slave.

Obično se okupljaju ispred mladoženjine kuće u već prethodno postavljenom šatoru i nastavljaju sa ludim provodom, ovog puta bez svečanih toaleta, što se kaže za njihovu dušu...

Zvuči interesantno? Verujte nam na reč i jeste!

Živeli!