Fotografija je beskonačna igra događaja, trenutaka, boja i svih tih nekih sitnica koje čine fotografiju. Nekad je igra sa sitnicama mnogo bitnija od svega ostalog, jer čini fotografju posebnom.Fotografija govori više od hiljadu reči. Često ni sam nisam znao rečima da objasnim šta želim, ali sam fotografijom to uspevao. Kroz fotografiju mogu izraziti svoje ideje, maštu, ono sta osećam i kako se osećam, bilo da sam se u tom trenutku osećao dobro ili loše, bio tužan ili srećan, ja to prenesem na fotografiju, i ona priča svoju priču. Svaka od tih fotografija ima svoju priču koju priča. Fotografija je za mene način izražavanja kad mi ponestanu reči. Baš kao što i pisac svoje priče priča rečima, ja tako svoje priče pričam kroz fotografiju. I ja puštam ljude da priču koju fotografija priča, da je shvate na svoj način,i na način na koji je oni dožive. Realnost je previše surova, pa ponekad moram da pobegnem u svoj svet, u kome živim, a on je prepun raznih boja i mogućnosti.Aparat je taj koji mi omogućava da pričam priču fotografijom, i on je uvek uz mene, jer volim da određeni trenutak i događaj ovekovečim, i usput ako se nađem na pravom mestu u pravo vreme, onda i da uhvatim neki zanimljiv i spontan trenutak, i napravim jednu novu priču.